Раније смо видели да је Аврахам стекао праведност једноставно верујући . Ова најважнија реченица то каже овако:
GenАврам је поверовао Господу, и он му је то урачунао у праведност.
Постанак 15:6
Веровање се не односи на постојање Бога
Размислите шта значи ‘веровати’. Многи људи мисле да ‘веровати’ значи веровати да Бог постоји . Мислимо да Бог само жели да верујемо да је Он ту. Али Библија то каже другачије. Пише,
Ви верујете да постоји један Бог. Добро! Чак и демони верују у то — и дршћу.
Јаковљева 2:19
Овде Библија користи сарказам да каже да нас само веровање да Бог постоји чини добрим као ђаво. Истина је да је Аврам веровао у постојање Бога, али то није поента његове праведности. Бог је обећао Авраму да ће му дати сина. Било је то обећање у које је Абрахам морао да изабере да ли верује или не. Морао је да направи овај избор чак и док је био у својим 80-им, а његова жена у својим 70-им. Веровао је да ће му Бог некако испунити то обећање. Веровање, у овом извештају, значи поверење . Аврахам је одлучио да верује Богу за сина.
Када је Аврахам одлучио да верује у то обећање о сину, онда му је Бог такође дао – „признао“ му – праведност . На крају је Абрахам добио и испуњено обећање (син од кога је дошао велики народ) и праведност.
Праведност – не из заслуга или труда
Абрахам није „зарадио“ праведност. Бог му је то приписао . Која је разлика? Ако нешто зарадиш радиш за то – заслужујеш то. То је као да примате плату за посао који радите. Али када вам се нешто припише, то вам је дато. Ви га не зарађујете и не заслужујете, али га морате примити.
Мислимо да чинимо више добрих него лоших ствари, чинимо добра дела или испуњавамо обавезе омогућавају да заслужимо или заслужимо праведност. Абрахам доказује да је ова идеја лажна. Није покушавао да заради праведност. Он је једноставно одлучио да поверује у обећање које му је понуђено, а онда је и њему дата праведност.
Абрахамово веровање: Он се на то кладио у свој живот
Одабрати да верујем у ово обећање за сина било је једноставно, али није било лако. Када му је први пут обећана ‘велика нација’, имао је 75 година и напустио је своју домовину и отпутовао у Ханан. Прошло је скоро десет година, а Абрахам и Сара још нису имали дете – а камоли нацију!
„Зашто нам Бог већ није дао сина ако је то могао учинити“, питао би се.
Аврам је веровао обећању сина јер је веровао Богу. Учинио је то иако није разумео све у вези са обећањем. Нити је добио одговоре на сва питања.
Веровање у обећање захтевало је активно чекање. Цео његов живот прекинут је док је живео у шаторима чекајући обећање. Било би много лакше наћи изговоре и вратити се кући у Месопотамију (данашњи Ирак). Његов брат и породица су и даље живели тамо. Живот је тамо био удобан.
Његово поверење у обећање имало је приоритет над нормалним циљевима у животу – сигурност, удобност и благостање. Могао је да не верује обећању док је још веровао у постојање Бога. Могао је да одустане од обећања и да ипак настави са верским активностима и добрим делима. Тада би задржао своју религију, али му не би приписивали праведност.
Наш пример
Остатак Библије третира Аврахама као пример за нас. Аврамово веровање у обећање од Бога и приписивање праведности је образац за нас. Библија има и друга обећања која Бог даје свима нама. Такође морамо да бирамо да ли ћемо им веровати.
Ево примера таквог обећања.
Али свима који су му веровали и прихватили га је дао право да постану деца Божија. 13 Они се поново рађају — не физичким рођењем које је резултат људске страсти или плана, већ рођењем које долази од Бога.Јован 1:12-13
Данас знамо да се обећање Авраму испунило. Неоспорно је да јеврејски народ данас постоји као народ који је дошао од Аврахама. Али као и Абрахам, данас се суочавамо са обећањем које се чини мало вероватним и поставља нека питања. Попут Аврахама, морамо изабрати да верујемо овом обећању – или не.
Ко плаћа за праведност?
Аврам је показао да Бог даје праведност као дар. Када добијете поклон, не плаћате га – иначе није поклон. Дародавац је онај који плаћа. Бог, који даје праведност, мораће да плати за праведност. Како ће Он то учинити? Видимо у нашем следећем чланку .